ZAŠTO JE BITNO DA ZNATE ŠTA JE AKTIVA, A ŠTA PASIVA (UKOILKO ZAPOČINJETE BIZNIS)?

U praksi se često susrećemo sa terminima aktiva i pasiva, takođe često čujemo i “Bilans stanja preduzeća se sastoji od aktive i pasive”, to su praktično imovina i obaveze preduzeća ali iskazane kroz brojeve, odnosno u novčanim jedinicama mere . Da bismo znali kako izgleda naše preduzeće, šta je to što njega čini jakim, ili jednostavno koji su to njegovi organi pomoću kojih se razvija i pomoću kojih postoji, bitno je znati od čega krenuti, a svakako su aktiva i pasiva prvi koraci. Njihovo poznavanje je neizbežan deo biznis plana, kako od osnivanja preduzeća, tako i kroz razne druge projekte koje se implementiraju. Ukoliko su vam ovi pojmovi strani, u nastavku teksta možete pričitati više detalja, a svako nije na odmet da kontaktirate knjigovodstvenu agenciju koja bi vam pomogla u adekvatnom razumevanju detalja.

KNJIGOVODSTVENA AZBUKA ZA PREDUZETNIKE – OD AKTIVE DO PASIVE

AKTIVA je zapravo struktura sredstva preduzeća,  i ona pokazuje na koji način su sredstva u naše preduzeće uložena, dakle novac koji smo imali na početku osnivanja preduzeća uložili smo u određena sredstva i to vidimo kroz pregled aktive, dok PASIVA sa druge strane predstavlja finansijke efekte preduzeća, odnosno koji su to izvori koje preduzeće ima i koristi za finasiranje. Ono što je bitno znati je da AKTIVA mora biti jednaka PASIVI, dakle: Aktiva = Obaveze + Kapital Stalna + Obrtna sredstva = Obaveze + Kapital Na sledećem primeru videćemo osnovne elemnte Bilansa stanja, odnosno šta čini Aktivu, a šta čini Pasivu. BILANS STANJA-kriterijum rastuće likvidnosti i opadajuće  dospelosti
AKTIVA (rastuća likvidnost) PASIVA (opadajuća dospelost)
Nematerijalna sredstva Sopstveni kapital
Nekretnine, postrojenja i oprema Dugoročne obaveze
Dugoročni finansijski plasmani Kratkoročne obaveze
Zalihe Tekuće obaveze (dobavljači i druge obaveze)
Potraživanja
Novac i novčani ekvivalenti
Kriterijum po kome smo razvrstali Aktivu znači da su nam u ovoj tabeli najmanje likvidna nematerijalna sredstva, a najviše naravno novac, jer je on odmah raspoloživ, dok kriterijum po kome je razvrstana Pasiva pokazuje da nam prve na naplatu dospevaju tekuće obaveze. Princip likvidnosti – aktiva
  • Princip rastuće likvidnosti: od najmanje likvidnih do najlikvidnijih pozicija aktive (prvo navodimo pozicije stalnih sredstava pa posle njih pozicije obrtnih sredstava)
  • Princip opadajuće likvidnosti: od najlikvidnijih do najmanje likvidnih pozicija aktive (prvo navodimo pozicije obrtnih sredstava pa posle njih pozicije stalnih sredstava)
Princip dospelosti – pasiva
  • Princip rastuće dospelosti: od pozicija koje najkasnije dospevaju ka pozicijama koje najranije dospevaju (prvo navodimo pozicije sopstvenog kapitala pa zatim pozicije dugoročnih obaveza i na kraju pozicije kratkoročnih obaveza)
  • Princip opadajuće dospelosti: od pozicija koje najranije dospevaju ka pozicijama koje najkasnije dospevaju (prvo navodimo pozicije kratkoročnih obaveza pa pozicije dugoročnih obaveza i na kraju pozicije sopstvenog kapitala)
Ukoliko imamo princip rastuće likvidnosti u aktivi – imaćemo princip rastuće dospelosti u pasivi. Ukoliko imamo princip opadajuće likvidnosti u aktivi – imaćemo princip opadajuće dospelosti u pasivi  

ŠTA SU AKTIVA, A ŠTA PASIVA?

AKTIVA Ovako probrajanu aktivu možemo da raščlanimo na:
  • Stalnu imovinu, koja se sastoji od:
    • Nematerijalnih ulaganja (patenti, licence, softver, prava)
    • Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva)
    • dugoročni finansijski plasmani (dugoročni krediti, ulaganja u druga pravna lica, ulaganja u dugoročne hartije od vrednosti)
  • Zalihe, one se sastoje od:
    • Materijala
    • Gotovih prozvoda i poluprozivoda
    • Robe
    • Datih avansa
  • Kratkoročna potraživanja, plasmana, gotovine i aktivnih vremenskih razgraničenja, koja se sastoje od:
    • potraživanja po osnovu prodaje robe i usluga
    • specifična i druga potraživanja (uvoz za tuđ račun, potraživanja od zaposlenih …)
    • kratkoročni krediti
    • kratkoročne hartije od vrednosti
    • novac na tekućem računu ili na nekom posebnom računu
    • gotovina u blagajni
    • gotovinski ekvivalenti (bonovi za benzin, bonovi za putarinu …)
    • plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala (ako ne čine zalihe)
    • porez na dodatu vrednost u primljenim računima i datim avansima
    • unapred plaćeni troškovi
    • potraživanja za nefakturisani prihod
Aktiva privrednog društva, koja zadovoljava prethodno nabrojane karakteristike, se dalje u bilansu stanja deli na sledeće:
  • stalna (fiksna, dugoročna) sredstva i
  • obrtna (tekuća, kratkoročna) sredstva.
Poslovni ciklus privrednog društva je vreme koje protekne između nabavke materijala, sredstava koja ulaze u proces proizvodnje i sticanja samog novca ili ekvivalenata novca koji se mogu konvertovati u novac. Sredstvo će biti razvrstano kao kratkoročno :
  • ako se očekuje da će biti potrošeno u redovnom toku poslovnog ciklusa privrednog društva (kalendarska godina) i ako ima nisku vrednost.
  • ako se primarno drži za svrhu prodaje u roku do 12 meseci,
  • ako je u pitanju novac ili novčani ekvivalent čija upotreba nije ograničena
Sredstvo će biti razvrstano razvrstano kao dugoročno:
  • ako će biti potrošeno tek protekom više poslovnih ciklusa, odnosno u periodu dužem od 12 meseci
Struktura aktive zavisi od vrste kompanije:
  • Trgovci imaju visok procenat obrtnih sredstava a nizak procenat osnovnih sredstava.
  • Proizvodnja ima obrnutu situaciju; visok procenat osnovnih sredstava a nizak procenat obrtnih sredstava.
Struktura aktive (leva strana Bilansa stanja) povlači za sobom i strukturu pasive (desna strana Bilansa stanja).
  • Ako su visoka obrtna sredstva (levo), onda su obično visoke i kratkoročne obaveze (desno)
  • Ako su visoka osnovna sredstva, onda su obično visoke i dugoročne obaveze
  PASIVA Pasivu, kako smo izneli, čine izvori finasiranja koji se mogu raščlaniti dalje na:
  • Kapital, možemo dalje raščaniti na:
    • Osnovni
    • Rezerve
    • Neraspoređena dobit tekuće i prethodnih godina
  • Rezervisanja i obaveze, možemo dalje raščaniti na:
    • dugoročne obaveze
    • kratkoročne obaveze (kratkoročni krediti, obaveze za primljene avanse i depozite, obaveze prema dobavljačima, obaveze po osnovu zarada i naknada zarada, obaveze za porez na dodatu vrednost, obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine (carina, akciza, porez na dobit…)
Sopstveni kapital se još naziva i unutrašnja obaveza vlasnika. Vlasnik preduzeća ulaže određena sredstva u poslovanje svog preduzeća i nakon izvesnog perioda se očekuje povrat sredstava odnosno dobit. Dobit se može generisati godinama i ukoliko se ona ne isplaćuje vlasnicima, onda se radi o neraspoređenoj dobiti. Ukoliko se odlukom donese raspored dobiti, tada se isplaćuje dividenda vlasnicima i plaća se porez državi. Idealan odnos sopstvenih i tuđih izvora finansiranja je 1:1.  Na ovaj način prikazujemo da smo u mogućnosti da tuđa sredstva (kredite) pokrijemo iz sopstvenih sredstava. To je ono sto poverioci žele da vide. Izvori sredstava privrednog društva ili pasiva pokazuje poreklo imovine, odakle imovina u aktivi privrednog društva potiče. Sopstveni kapital = Aktiva – Obaveze Sopstveni kapital nema dospeće i predstavlja garantnu supstancu za poverioce, isplate vlasnicima zavise od visine dobitka i daje pravo na upravljanje privrednim društvom. Pozajmljeni kapital privrednog društva čine obaveze prema trećim licima. Obaveze se mogu definisati kao sadašnje obaveze koje su proizašle iz prošlih ekonomskih događaja privrednog društva i čije podmirenje (likvidacija) podrazumeva odliv resursa (najčešće odliv novca ili nekog drugog sredstva za podmirenje obaveze). Obaveze privrednog društva su sve obaveze dužnika koje postoje u sadašnjem vremenskom periodu, tj. na dan sastavljanja bilansa stanja. Obaveza nastaje kao rezultat neke prošle transakcije, odnosno ona je posledica nekog pravnog ugovornog odnosa ili zakonskog zahteva. Obaveze se mogu klasifikovati kao:
  • dugoročne i
  • kratkoročne
Određenu obavezu možemo razvrstati kao kratkoročnu, ako su zadovoljene sledeće karakteristike: obaveza će biti podmirena u redovnom toku poslovnog ciklusa i  obaveza će biti podmirena u periodu do 12 meseci od datuma bilansa . Sve ostale obaveze koje ne zadovoljavaju ove kriterijume razvrstavaju se kao dugoročne. Obaveze privrednog društva se još mogu razvrstati i kao:
  • dugovi (dugoročni, kratkoročni bankarski krediti, obaveze za obveznice i dr.) i
  • tekuće obaveze (dobavljači, obaveze za kamate, obaveze za poreze itd.).
Osnovna karakteristika svih obaveza je da nose određen finansijski rizik za privredno društvo i da ono mora raspolagati imovinom koju predaje poveriocu da bi se razrešilo obaveze.  Finansijski rizik postoji i zato što preuzimanje obaveza značajno utiče na likvidnosti i solventnost. Iz svega iznetog ne treba zaboraviti pojam bilansne ravnoteže, dakle AKTIVA mora biti jednaka PAISIVI.

ŠTA ZNAČI BILANSNA RAVNOTEŽA?

Bilansna ravnoteža ili jednakost imovine i  kapitala znači da je svaka eventualna obaveza preduzeća prema poveriocima koja se pojavljuje kao komponenta pozajmljenog kapitala ( dugoročnog i kratkoročnog) pokrivena, izuzev u slučaju gubitka, imovinskim vrednostima u aktivi bilansa. Takođe treba znati i gde se iskazuju finansijski rezultati u Bilansu stanja. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, čime se uspostavlja ravnoteža između aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *